авторизований
Étymologie
- Participe passé passif du verbe авторизува́ти (« autoriser »).
Adjectif
| Cas | Singulier | Pluriel | ||
| Masculin | Féminin | Neutre | ||
|---|---|---|---|---|
| Nominatif | авторизо́ваний | авторизо́вана | авторизо́ване | авторизо́вані |
| Génitif | авторизо́ваного | авторизо́ваної | авторизо́ваного | авторизо́ваних |
| Datif | авторизо́ваному | авторизо́ваній | авторизо́ваному | авторизо́ваним |
| Accusatif | Nom. ou Gén. | авторизо́вану | авторизо́ване | Nom. ou Gén. |
| Instrumental | авторизо́ваним | авторизо́ваною | авторизо́ваним | авторизо́ваними |
| Locatif | авторизо́ваному авторизо́ванім |
авторизо́ваній | авторизо́ваному авторизо́ванім |
авторизо́ваних |
авторизо́ваний (avtoryzovanyï) \Prononciation ?\